IPA - Instrument za pretpristupnu pomoć je finansijski instrument EU koji podržava strategiju proširenja EU, čija namena je da pruži pomoć zemlјama kandidatima i potencijalnim kandidatima u procesu pristupanja EU.

Pretpristupni fondovi EU imaju za cilj jačanje demokratskih institucija I vladavine prava, afirmacija I zaštita ljudskih I manjinskih prava I sloboda, radnu ravnopravnost I nediskriminaciju, reformu državne uprave koja uključuje decentralizovano upravljanje fondovima EU, sprovođenje ekonomskih reformi, razvoj civolnog društva, obnova I unapređenje regionalne I prekogranične saradnje.

Uspostavljanje Decentralizovanog upravljanja EU fondovima predstavlja važan korak ka učlanjenju Republike Srbije u Evropsku Uniju tj. pripremu državne administracije Republike Srbije za korišćenje Strukturnih i Kohezionih fondova EU.

IPA je zasnovan na potrebama. Zato su prioriteti ovog instrumenta zasnovani na jasnim procenama. Njegovi ključni elementi su pristupna odnosno evropska partnerstva koja je EU uspostavila sa zemljama korisnicama, Komisijin strateški dokument za proširenje i godišnji izveštaji za svaku od zemalja.

sredstva ipa se mogu koristiti na četiri načina:

1. Kao tehnička podrška, koja najčešće uključuje angažman eksperata – konsultanata koji institucijama u Srbiji poput Odeljenja za zaštitu potrošača pružaju usluge pripreme projektne dokumentacije, razvoja strategija, sprovođenja obuka itd.
2. Za realizaciju tvining projekata, odnosno uspostavljanje saradnje između lokalnih institucija u Srbiji sa sličnim upravama u državama članicama EU sa ciljem sprovođenja projekata, razmene znanja i iskustva i pružanja pomoći u sprovođenju pravnih tekovina EU.
3. Za sprovođenje investicionih projekata koji prvenstveno obuhvataju nabavku opreme i realizaciju finansijskih aranžmana sa drugim finansijskim institucijama.
4. Za dodelu bespovratnih sredstava za finansiranje projekata koji se odnose na civilno društvo, lokalne samouprave, agencije itd.

IPA je tako kreirana da pruža podršku u svim oblastima koje su važne za proces pridruživanja država Evropskoj uniji. IPA I u praksi funkcioniše raspodelom sredstava na pet „komponenti“ i to:

1. Pomoć tranziciji i izgradnja institucija;
2. Prekogranična saradnja;
3. regionalni razvoj;
4. Razvoj ljudskih resursa;
5. Ruralni razvoj.

Zemljama koje još nisu stekle status države kandidata za članstvo u EU, namenjeno korišćenje sredstava kroz prve dve komponente. Važno je naglasiti i da se projekti koji potpadaju pod preostale tri komponente mogu finansirati kroz prvu komponentu. Onim državama koje su stekle status kandidata za članstvo u EU sleduje korišćenje sredstava kroz svih pet komponenti.

Prva komponenta “Pomoć u tranziciji i  izgradnja institucija (TAIB)”  je kreirana da podrži izgradnju administrativnih kapaciteta državnih i pravosudnih institucija, privredni razvoj i društvenu povezanost, kao i da izgradi sposobnosti za preuzimanje obaveza procesa pridruživanja. Obezbeđena pomoć može biti realizovana kroz :

• obuku i razmenu informacija posebno kroz tvining, laki tvining i TAIEX,
• tehničku pomoć,
• investicije,
• grantove,
• podršku pri pripremi projekata,
• sprovođenje finansijskih aranžmana u saradnji sa finansijskim ustanovama,
• budžetsku podršku,
• pokrivanje troškova učestvovanja u programima zajednice.

Druga komponenta “ Prekogranična saradnja (CBC – Cross-border Cooperation)” pomaže stanovništvu s obe strane granice u promovisanju održivog privrednog I društvenog razvoja uz zajedničke napore pri rešavanju zajedničkih problema (npr. očuvanje životne sredine, prirodne i kulturne baštine, javno zdravlјe, sprečavanje i borba protiv organizovanog kriminala itd.), obezbeđuje efikasne i sigurne granice i promoviše zajedničke akcije u koje su uklјučeni lokalni učesnici iz pograničnih oblasti.

Aktivnosti koje se finansiraju u okviru ove komponente uglavnom se sprovode posredstvom grantova.

Kako smo već napomenuli, projekti koji potpadaju pod preostale tri komponente mogu se finansirati kroz prvu komponentu. Države koje su stekle status kandidata za članstvo u EU imaju mogućnost korišćenja sredstava kroz svih pet komponenti IPA programa.

Jednom kada zemlja postane članica Evropske unije, ona više ne koristi IPA sredstva, već sredstva koja se koriste kroz regionalnu politiku EU, a to su strukturni fondovi I kohezioni fond EU. Ta sredstva su po obimu mnogo veća, ali se njihova „implementacija“ isključivo zasniva na principima decentralizovanog sistema upravljanja. U periodu kada je za sve države koje koriste IPA sredstva (2007 – 2013.) izvojeno 11,5 milijardi evra, kroz strukturne fondove i kohezioni fond za države članice izvojeno je oko 350 milijardi evra. Za Srbiju je zaključno sa 2012. godinom iz IPA izdvojeno približno 1.2 milijarde evra.

IPA II funkcioniše pridržavajući se sledećih načela:

• Poštovanje principa dobre javne uprave i ekonomskog upravljanja.
• Uspostavljanje i promovisanje u što ranijoj fazi pravilnog funkcionisanja institucija kako bi se osigurala vladavina prava.
• Jačanje kapaciteta organizacija civilnog društva i organizacija socijalnih partnera, uključujući i profesionalna udruženja
• Ulaganje u obrazovanje, razvijanje veština i celoživotno učenje
• Podsticanje zapošljavanja i podržavanje pokretljivosti radne snage
• Unapređenje socijalne inkluzije i borba protiv siromaštva.
• Promovisanje održivog saobraćaja
• Poboljšanje ambijenta za privatni sektor i konkurentnost preduzeća, uključujući i pametnu specijalizaciju („smart specialisation”) kao ključne pokretače rasta, otvaranja novih radnih mesta i kohezije.
• Jačanje istraživanja, tehnološkog razvoja i inovacija
• Doprinos sigurnosti i bezbednosti snabdevanja hranom i očuvanje raznovrsnosti i vitalnosti poljoprivrednih sistema u aktivnim ruralnim zajednicama i selima.
• Povećanje sposobnosti poljoprivredno-prehrambenog sektora da se izbori sa pritiskom konkurencije i tržišta
• Zaštita i poboljšanje kvaliteta životne sredine
• Promovisanje mera za pomirenje, izgradnju mira i poverenja.

Tematski prioriteti pomoći IPA II u okviru teritorijalne saradnje:

• unapređenje zapošljavanja, pokretljivosti radne snage i socijalne i kulturne inkluzije preko granica
• zaštita životne sredine i poboljšanje prilagođavanja klimatskim promenama
• unapređenje održivog transporta i poboljšanje javne infrastrukture
• podsticanje turizma i kulturnog i prirodnog nasleđa;
• ulaganje u omladinu, obrazovanje
• unapređenje lokalnog i regionalnog upravljanja i poboljšanje planiranja administrativnih kapaciteta lokalnih i regionalnih organa;
• unapređenje konkurentnosti poslovnog okruženja
• jačanje istraživanja, tehnološkog razvoja, inovacija i informacionih i komunikacionih tehnologija.