U cilju podsticanja na tržišni način privređivanja i razvoj demokratije u zemljama Istočne i Centralne Evrope, 1990. godine osnovana je evropska banka za obnovu i razvoj, dok je sa radom počela 1991. god. evropska banka za obnovu i razvoj ima sedište u Londonu i okuplja članice sa svih pet kontinenata. Vlasnici Evropske banke su razvijene zemlje koje odlučuju o finansiranju projekta i koje učestvuju u raspodeli dobiti banke.  evropska unija i Evropska investiciona banka su pored još 64 države vlasnici Evropske banke za obnovu i razvoj.

evropska banka za obnovu i razvoj (European bank for reconstruction and development - ebrd) je finansijska organizacija koja kroz finansiranje projekata pruža podršku strukturnim reformama, privatizaciji, razvoju preduzetništva i pravnog sistema. evropska banka se često pojavljuje kao investitor, daje zajmove kako državama, tako i privatnom sektoru, ali ima i savetodavnu uslugu.

Koliki je značaj Evropske banke za obnovu i razvoj za našu zemlju, govori podatak o iznosu investicija banke koji iznosi više od 3,5 milijardi EUR. Sa tim iznosom evropska banka za investicije i razvoj predstavlja najvećeg institucionalnog investitora u našoj zemlji.

Osnovni cilj Evropske banke za obnovu i razvoj je pružanje podrške procesu tranzicije i stvaranju otvorene tržišne ekonomije kroz finansiranje projekata u privatnom sektoru u zemljama u koje inevstira. Banka promoviše efikasno tržišno privređivanje, podržava konkurentne i inovativne firme, pomaže zemljama članicama u sprovođenju strukturnih reformi radi lakše integracije privrede tih zemalja u svetsku privredu. Takođe nastoji da jača ekonomsku inkluziju ugroženih društvenih grupa, kroz podršku privatnom sektoru zalaže se i za jačanje sigurnosti u poljoprivredi. Veliku pažnju i podršku, banka posvećuje zaštiti životne sredine kroz finansiranje projekata kojima se omogućava održiva proizvodnja energije bez ugrožavanja okoline.

evropska banka za obnovu i razvoj svoje ciljeve ostvaruje finansiranjem profitabilnih i konkurentnih projekata malih i srednjih preduzeća povlačeći domaći i strani kapital, investiranjem u infrastrukturu. Zajedno sa drugim međunarodnim institucijama, poslovnim bankama i drugim investitorima učestvuje u kreditiranju preduzeća iz privatnog i javnog sektora sa ciljem da unapredi njihovu konkurentnost i učešće u tržišnoj ekonomiji.

Banka ima i savetodavnu ulogu i pomaže razvoj malih i srednjih preduzeća koji su osnova tržišne privrede. U cilju boljeg poslovanja u Srbiji evropska banka za obnovu i razvoj  je MicroFinance Group ovlastila za finansijskog savetnika.

Pored interesa država u koje investira, banka štiti interese i država koje su njeni akcionari, što je ukupno 64 države.

ebrd je organizovana kao akcionarsko društvo gde su akcionari banke 64 države, Evropska investiciona banka i evropska unija. Najveći pojedinačni akcionar su SAD   sa vlasničkim kapitalom od 10,15%, dok srbija ima udeo od 0,49% koji ima vrednost 146 miliona EUR.

Najveća nadležnost ebrd-a pripada Upravnom odboru koji čine najčešće ministri finansija.

U sprovođenju svojih aktivnosti banka sarađuje sa svim svojim članovima, kao i sa drugim finansijskim institucijama kao što su Međunarodni monetarni fond, Međunarodna banka za obnovu i razvoj, Međunarodna finansijska korporacija, Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj, Ujedinjene Nacije i njene agencije i radna tela.

Banka finansiranje projekata vrši na tri načina:

• • Kreditiranjem;
• • Investiranjem u vlasnički kapital i
• • Davanjem bankarskih garancija.

Da bi banka uopšte razmatrala finansiranje određenog projekta, taj projekat mora biti:

• Lociran u jednoj od zemalja članica Evropske banke za obnovu i razvoj;
• Profitabilan;
• Od koristi za privredu zemlje u kojoj se realizuje;
• Mora zadovoljiti standarde vezane za životnu sredinu koje propisuju evropska banka za obnovu i razvoj kao i zemlja u kojoj se projekat realizuje i
• Nosilac projekta mora imati značajno učešće u finansiranju projekta.

Da bi Banka pristupila oceni prihvatljivosti projekta, ona zahteva informacije o samom projektu (kratak opis projekta i objašnjenje kako će sredstva koja banka obezbedi biti korišćena, opis proizvoda ili usluga koje su rezultat projekt, način proizvodnje, informacije o nosiocu projekta, njegovom iskustvu i finansijskog poziciji, analiza tržišta), finansijske informacije (analiza troškova projekta), kao i informacije vezane za propise i zaštitu životne sredine (potrebne dozvole, eventualne mogućnosti subvencija, carine, kvote, itd). Kada Banka poseduje sve ove informacije, odluka se najčešće donosi u roku od tri do šest meseci.

Osnova za odobravanje kredita je očekivani novčani tok projekta i sposobnost klijenta da otplaćuje kredit u dogovorenom periodu. Kredit se obezbeđuje imovinom korisnika kredita. Postoji i mogućnost da se kredit konvertuje u akcije.

krediti ebrd-a se odobravaju u minimalnom iznosu od 5 miliona EUR sa promenljivom ili fiksnom kamatnom stopom baziranoj na EURIBOR-u, sa rokom otplate od jedne do petnaest godina sa mogućnošću grejs perioda. Otplata kredita se obično vrši u jednakim ratama dva puta godišnje. Banka ne daje subvencionisane kredite.

Ulaganja u vlasnički kapital banka sprovodi kroz kupovinu običnih akcija (bez obzira da li su kotirane na berzi ili ne), davanje konvertibilnih kredita, kao i kroz kupovinu preferencijalnih akcija preduzeća.

Operativni komitet ebrd-a vrši evaluaciju koncepta programa gde se razmatra celokupna finansijska struktura projekta i utvrđuju se prava i obaveze banke i klijenta. Predsednik banke prezentuje projekat Bordu direktora koji donosi konačnu odluku i prihvatanju ili odbacivanju projekta. Ukoliko Bord donese odluku o prihvatanju projekta, ebrd i klijent potpisuju ugovor, nakon čega se prebacuju sredstva sa računa banke na račun klijenta. Klijent ima obavezu da kredit otplaćuje dogovorenom dinamikom. Ukoliko banka ima vlasnički udeo, nakon četiri do osam godina ona prodaje svoj udeo.

evropska banka za obnovu i razvoj pretežno investira u zemlje Centralne i Istočne Evrope, Severne Afrike i Centralne Azije.

ebrd je u 2013. godini u region Jugo-Istočne Evrope investirala preko 1,6 milijardi EUR. Više od polovine ovih sredstava je investirano u Rumuniju (30,83%) i Srbiju (25,73%). Ostatak je investiran u Bosnu i Hercegovinu (12,62%), Bugarsku (11,95%), Albaniju (8,37%), Crnu Goru (4,73%) i Makedoniju (4,49%). U Srbiji je 2013. bio značajan rast investicija banke, od 57,62% u odnosu na prethodnu 2012. godinu.

Banka je u periodu od osnivanja do 2013. god u ovaj region investirala ukupno 17,2 milijarde EUR. Preko tri četvrtine sredstava banke je investirano u Rumuniju (38,46%), Srbiju (20,52%) i Bugarsku (16,61%). Ostatak je sredstava je investiran u Bosnu i Hercegovinu (9,78%), Makedoniju (6,74%), Albaniju (5,06%) i Crnu Goru (2,33%).

Najviše investicija bilo je u četiri sektora:

• • Korporativni sektor - koji uključuje privatne kompanije iz oblasti poljoprivrede, industrije, usluga, nekretnina, turizma i informacionih tehnologija;
• • Finansijske institucije - obuhvata investicije u mikro, mala i srednja preduzeća preko finansijskih posrednika
• • Energetski sektor i
• • Infrastrukturu - što obuhvata različite javne infrastrukturne i saobraćajne projekte, kao i projekte zaštite životne sredine.

evropska banka za obnovu i razvoj je u saradnji sa Srbijom fokusirana na razvoj saobraćajne infrastrukture, finansiranje projekata malih preduzeća i promovisanje obnovljivih izvora energije.

srbija je svoju saradnju sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj počela nakon oktobra 2000., a 2001. god otvara i svoju kancelariju u Beogradu. Svoje finansiranje u Srbiji, ebrd je počela ulaganjem milion EUR i pozajmicom od 6 miliona EUR jednoj od banaka u Beogradu, kako bi se poboljšali uslovi kreditiranja malih i srednjih preduzeća u Srbiji. Pozajmicu od 100 miliona EUR je dobila i Elektroprivreda Srbije u cilju stabilizacije energetskog sektora u zemlji, kao i grad Beograd 60 miliona EUR za unapređenje poslovanja Gradskog saobraćaja, Vodovoda i Gradskih toplana.

U 2013. godini, investicije ebrd-a se sastoje iz 129 projekata ukupne vrednosti 2,49 milijardi EUR. Od ovog iznosa 15% se odnosi na projekte u oblasti energetike, 26% na projekte u finansijskom sektoru, 17% na projekte u sektoru industrije, trgovine i agrobiznisa i  42% na projekte u sektoru infrastrukture što je najznačajniji sektor u koji evropska banka za obnovu i razvoj ulaže u našoj zemlji.

Nakon 23 godine poslovanja banke, samo je jedna zemlja prema oceni banke uspešno okončala proces tranzicije i sprovela preporučene reforme - Češka Republika. Banka je prestala sa investiranjem u ovu zemlju 2008. godine, nakon što je ocenila da je Češka uspešno izgradila tržišnu, održivu ekonomiju i demokratske institucije. U ostalim državama koje su u procesu tranzicije, ekonomske reforme su u stagnaciji sa procenom da će u narednoj deceniji produktivnost rasti stopom od svega 2-4% godišnje, što znači da većina ovih zemalja koje su u tranziciji ni u naredih 20 godina neće dostići standard razvijenih zemalja Zapadne i Centralne Evrope. Zbog toga je od ključnog značaja nastavak reformi u tranzicionim zemljama, kao i jačanje njihovih ekonomskih i političkih institucija.